Sutjeska (1973)

Битка на Сутјесци у јуну 1943. била је одлучујућа битка пете непријатељске офанзиве у којој су југословенски партизани пробили обруч Осовине, растуривши немачке снаге код реке Сутјеске у југоисточној Босни. Јединице НОВЈ водиле су огорчене борбе од 27. маја до 15. јуна за пробијање непријатељског обруча. Све до 31. У мају је на простору између Пиве и Сутјеске окупљено седам бригада. Први покушаји, 5. и 7. јуна, да се пробије непријатељски фронт у доњем току Сутјеске, пропали су. Пробој преко набујале Сутјеске, у њеном средњем току, код Тјентишта, извршила је 1. пролетерска дивизија.[5] 10. јуна, у раним јутарњим сатима, 1. пролетерска дивизија разбила је борбену групу Хоне и пробила непријатељски обруч на Сутјесци. Успех 1. пролетерске дивизије 10. јуна био је од пресудног значаја за цео исход тридесетодневне битке на Сутјесци. Његовим продором преко Зеленгоре према Јахорини осујећен је план непријатеља да опколи и уништи главну оперативну групу. и створени су услови за повлачење свих осталих партизанских снага.[6] Следеће ноћи Врховни штаб са 2. пролетерском дивизијом прешао је и Сутјеску. Одсјечена 3. дивизија десеткована је заједно са рањеницима у продору преко Сутјеске 13. јуна.[7] Делови болнице су остали опкољени - рањеници и медицинско особље су убијани без милости. Укупно је погинуло око партизана, више од трећине оних који су ступили у борбу. Готово половина погинулих партизана на Сутјесци били су Далматинци.[8] Међу погинулим борцима било је 597 партизанки, што је „невиђен пример губитка боркиња у историји ратовања“.[9] Упркос глади, тешким губицима, екстремним физичким напорима и непрекидним борбом снаге НОВЈ одржале су висок морал и борбеност, што је непријатељ препознао.[10] Немачки главнокомандујући генерал Рудолф Литерс описао је „комунистичке побуњенике“ у свом извештају као „добро организоване, вешто вођене и са запањујућим борбеним моралом“. Операција Шварц завршена је 15. јуна 1943. пробојом главних снага НОВЈ у Босну. Одмах по изласку из обруча, НОВЈ је прешла у контраофанзиву на источну Босну, очистивши у наредних 20 дана утврђења Осовине у Власеници, Сребреници, Олову, Кладњу и Зворнику. Шварм оцењује да је реми и искорак партизана била чиста победа, равно чуду.[4] Ниједна партизанска јединица се није предала, ниједна није дезертирала.[4] Сутјеска је у СФРЈ постала симбол изузетне пожртвовности, храбрости и моралне снаге у најтежим искушењима.