Tu negde u sred balkanske i evropske metropole, na 10 minuta od centra Beograda, a to retko koji grad na svetu ima, sklupčalo se malo ostrvo, Ada Medjica.
Načičkale se sojenice u zelenoj oazi, okačili se, o bokove obale, tu ikebanu, čamci sa što tamo žive, važni se prave i to sa razlogom. Oni što na Medjicu često dolaze, čuvaju ovu lepotu i paze. Ima i drugih “domaćina“ tamo - to su oni što “kuće imaju“ tek da se pokaže, ali da nešto i srede, teško se odvažše im, vele ovi domaći - domaćini, smetaju dođoši, što ostrvom prolaze, u reci se kupaju, ali djubre za sobom ne skupljaju...
Vole zitelji Beograda i drugi posetioci da se na ostrvu osame, al smetaju tamo neki, sto vada galazme ..A voda ko voda, penosi zvuk jako, pa nista ne moze više da se sakrije ...