Земи момче македонче - Зафир - Zemi momche makedonche - Zafir

ZEMI MOMCHE MAKEDONCHE - Zafir Hadzhimanov (A. Korac - Z. Skerl - Z. Hadzhimanov) Dedo mi bil na pechalba, na pechalba vo tugjina. Se machel mnogu godini po belosvetski grado’i. Edvaj zhiv doma pristignal, so baba mi se ozhenil. Go prashav: “Zar ne se najde na cel svet moma poarna?“ A, toj veli: Zemi mome makedonche, pa da vidish shto e raj, kaj da skitash, kaj da odish, zemi moma od nash kraj! /2 Tatko mi beshe mlad ergen, mlad ergen mnogu godini, so pesna i so veselba pominal zemji, gradovi. Majka mi dolgo chekala, no, nakraj go dochekala. Go prashav: “Zar ne se najde na cel svet moma poarna?“ I toj veli: Zemi mome makedonche, pa da vidish shto e raj, kaj da skitash, kaj da odish, zemi moma od nash kraj! /2 Jas imav dvajca drugari, delevme tagi, veselbi. Na Ohrid lani pojdoa, zheneti doma dojdoa. Edniot zemal Rusinka, drugiot pak Francuzinka. Gi prashav: „Bre, devojchinja, zar kaj vas nema momchinja?“ I dvete velat: Zemi momche makedonche, pa da vidish shto e raj. Kaj da skitash, kaj da odish, zemi momche od tvoj kraj! Zemi, mome, momche, more makedonche, pa da vidish shto e raj, kaj da skitash, kaj da odish, zemi momche od nash kraj! A, jas velam: Zemi, momche, moma Makedonka, pa da vidish shto e raj, kaj da skitash, kaj da odish, zemi moma od nash kraj! ЗЕМИ МОМЧЕ МАКЕДОНЧЕ - Зафир Хаџиманов (A. Korac - Z. Skerl - Z. Hadzhimanov) Дедо ми бил на печалба, на печалба во туѓина. Се мачел многу години по белосветски градо’и. Едвај жив дома пристигнал, со баба ми се оженил. Го прашав: “Зар не се најде на цел свет мома поарна?“ А, тој вели: Земи моме македонче, па да видиш што е рај, кај да скиташ, кај да одиш, земи мома од наш крај! /2 Татко ми беше млад ерген, млад ерген многу години, со песнa и со веселба поминал земји, градови. Мајка ми долго чекала, но, накрај го дочекала. Го прашав: “Зар не се најде на цел свет мома поарна?“ И тој вели: Земи моме македонче, па да видиш што е рај, кај да скиташ, кај да одиш, земи мома од наш крај! /2 Јас имав двајца другари, делевме таги, веселби. На Охрид лани појдоа, женети дома дојдоа. Едниот земал Русинка, другиот пак Французинка. Ги прашав: „Бре, девојчиња, зар кај вас нема момчиња?“ И двете велат: Земи момче македонче, па да видиш што е рај. Кај да скиташ, кај да одиш, земи момче од твој крај! Земи, моме, момче, море македонче, па да видиш што е рај, кај да скиташ, кај да одиш, земи момче од наш крај! А, јас велам: Земи, момче, мома Македонка, па да видиш што е рај, кај да скиташ, кај да одиш, земи мома од наш крај!
Back to Top