Dalmatinske suze - Goran Karan

Lipa si zem’jo moja, ma za me kruva nimaš... doli za mulon je leut, već jidra diže... Zato mi vaja partit, di nikog svoga niman... ostavit vesla na žalu, i prazne mriže... Zbogon... tebi moje plavo more, nek te jubi galeb bili... Zbogon klapo... zbogon lipe zore, kad smo skupa sritni bili... Pivan ti pismu, ka suzu za kraj... pismu za oproštaj... Ostav’jan jubav moju, o njoj mi piši mati... da li je usnila sriću, il’ za mnon pati... Rasula se bilin sviton, ova duša dalmatinska... pa je niko skupit neće