ПУКНИ ЗОРО!

Да ли чујеш мила мога коња кас, да ли чујеш са планина зове те мој глас. Засвираше трубе заврши се бој, звона звоне, зора свиће враћам се роде мој. Ај па, пукни зоро стару мајку пробуди, па да види ко јој долази. Ај па, пукни зоро моју драгу да љубим, беле груди да јој загрлим. Кад тамо далеко видим оџак сив, стару шљиву, родну њиву враћам се кући жив. А најбољих нема однео их бој, чувала ме слика твоја враћам се роде мој.