Invictus - Vilijem Ernest Henli (preveo i kazuje Dušan Vojnović)

Invictus Vilijam Ernest Henli Iz ove noći koja me prekriva, Mračne ko jama međ dva pola ledna, Hvala ma kome Bogu što ga biva Što moja duša osta nepobedna. U kandžama nepogode jada Nisam ustuknuo, nit krik moj se vije. I pod maljem sudbe, čak i sada, Krvava je glava, al’ klonula nije. Van ovog mesta od gneva i plača Tek Užasa sene slute se iz praha, Ali poznih leta pretnja ne nadjača Našla me je mirnog i biću bez straha. Koliko god uske staze što predstoje Ma koliko dug kazne da je plan, Ja sam gospodar sudbe svoje, Ja sam moje duše kapetan. Preveo i kazuje Dušan Vojnović Jedna od najpoznatijih pesama na engleskom jeziku, koju su voleli Čerčil i Mendela, u prepevu Dušana Vojnovića. Napomena prevodioca: „Invictus“ je jedna od najpoznatijih pesama na engleskom jeziku. Napisao ju je 1875. godine, britanski pesnik Vilijam Ernest Henli (1849-1903) dok se oporavljao od višestrukih operacija. Kada je imao šesnaest godina, leva noga mu je amputirana zbog komplikacija izazvanih tuberkulozom, da bi mu posle sedam godina doktori saopštili da mu iz istih razloga treba amputirati i desnu nogu. On se, umesto toga, uputio u Edinburg kod jednog od najpoznatijih hirurga tog doba dr Džozefa Listera, koji je posle mnogobrojnih zahvata uspeo da mu sačuva preostalu nogu. Pesma je prvi put objavljena 1888. godine, i to bez naslova, da bi zatim promenila više njih, ali se zadržao „Invictus“ kojeg je za oksfordsko izdanje izabrane britanske poezije odabrao njegov urednik Artur Kviler-Kauč. Stihovi ove pesme spadaju među kulturno najrezonantnije na engleskom govornom području. Zato su našli mesto i u britanskoj i ne samo britanskoj istoriji. Poslednja dva stiha je u septembru 1941. godine, u govoru pred parlamentom parafrazirao Vinston Čerčil: „Mi smo i dalje gospodari naše sudbine. Mi smo i dalje kapetani naših duša.“ Tokom višedecenijskog zatočeništva Nelson Mandela je iz ove pesme crpeo snagu da izdrži i često ju je čitao drugim zatvorenicima. Na komemoraciji Nelsonu Mandeli američki predsednik Barak Obama je svoj govor završio poslednjim stihom te pesme. Dan posle terorističkih napada u Londonu 2005. godine Dejli Miror je objavio naslov „Krvava je, al’ pognuta nije“. U književnosti se pominje u delima Oskara Vajlda i Klajva Stejplsa Luisa, a u popularnoj kulturi njeni se stihovi čuju u čuvenom filmu Kazablanka, u Zvezdanim stazama i u filmu Invictus posvećenom južnoafričkom predsedniku Nelsonu Mandeli i ragbi timu te zemlje. Ovde je link sa YT – original pesme govori Morgan Friman: