Kako je počeo kalendar i računanje vremena

У Србији постоји више локација које су уствари први монументални календари - опсерваторије. То су кругови на тлу са одређеним оријентирима преко којих се види Сунце или неко друго небеско тело у одређено доба године. За наше далеке претке, који су то градили, најзначајнији и истовремено најлакши за уочавање су Сунчеви феномени, две равнодневице, краткодневица и дугодневица. Али сасвим је сигурно да су пратили и друга небеска тела, месец, звезде и сазвежђа. Формирање календара је морао бити дуг процес праћења и познавања феномена из природе, уочавање ритма. Потребна су и одређена математичка знања, познавање бројева и начин да се све то забележи. Да би се тако нешто остварило потребна су стална насеља, бављење пољопривредом и довољно времена да се знања систематизују. Овакви услови у праисторији постоје управо на Балкану, прво Лепенски вир, па две фазе великог просперитета, назване Старчевачком и Винчанском културом. Сматрамо да се у том времену формирала митолошка и културна матрица која свакако није део само нашег наслеђа али се чини да је код нас најпотпуније очувана, а имамо и материјалне доказе употребе календара у монументалном облику. Добротвори ове емисије Издавачка кућа Прометеј - Хвала свим добротворима рачун: 160-6000000052127-32 пејпал: ognjilokanal@ 00:00 Српско календарско и астрономско знање 00:27 Праисторијске опсерваторије 01:25 Огњило бр 1 - Календар 04:18 Лепенски Вир 10:22 Ватински кругови 18:06 Богово гумно 25:15 Богова врата 27:16 Оријентација цркава према Сунцу 28:47 Год и година